The Musée des Arts Décoratifs slavi sedamdesetogodišnjicu kuće Dior od 5. jula 2017. do 7. januara 2018. goidne. Ova raskošna i sveobuhvatna izložba poziva posetioce na put kroz univerzum Kuće Dior, njenog osnivača i slavnih dizajnera koji su ga nasledili Yves Saint Laurent, Marc Bohan, Gianfranco Ferré, John Galliano, Raf Simons i najnovija naslednica Maria Grazia Chiuri.
Više nije posebno iznenađenje kada veliki muzeji priređuju izložbe posvećene modnim velikanima. Sada je očigledno – moda je deo istorije našeg vremena!
Moguće je da nas više iznenadi suočvanje sa sedamdeset godina postojanja jedne modne kuće kroz sve transformacije koje je svet u međuvremenu doživeo. Probajte da zamislite sve predmete, objekte i priče koje svedoče o tajnama univerzuma kuće Dior nagomilanih tokom polovine prošlog i celokupnog dosadašnjeg trajanja XXI veka. Kustoski posao, koji su obavili Florence Müller i Olivier Gabet, svakako nije bio lak. Ne samo zbog uzbudljivog arheološkog posla kopanja po beskrajnoj količini razasutih podataka, već i zbog zadatka da ih objedine u jedinstvenu priču. Njihov izbor je bio da istoriju Diora istovremeno predstave i hronološki i tematski i da prvi put koriste poseban prostor Muzeja dekorativnih umetnosti u Parizu, takozvani naos, prostor od ukupno 3000 kvadratnih metara.
Nemojte da budete u dilemi – od izbora objekata, prostora, do impozantnih postamenata i svetlosnih efekata – svaki detalj je impresivan.
U izložbu se ulazi kroz priču o Diorovom životu, njegovoj mladosti i vezama sa umetnicima i umetnošću. U ludo uzbudljivim godinama dvadesetog veka Dior kao i ostatak Evrope susreće avangardu!
Može biti da vam je već poznato ili ne, ali Dior je pre ulaska u svet visoke mode, od 1928. do 1934. godine vodio galeriju u Parizu, u partnerstvu sa dva prijatelja (Jacques Bonjean i Pierre Colle). U njegovom neposrednom prijateljskom i umetničkom okruženju, nalazile su se, tada još buduće zvezde, Giacometti, Dalí, Calder, Leonor Fini, Max Jacob, Jean Cocteau i Christian Bérard. Tako da izložba o Dioru obuhvata i slike, skulpture i dokumenta iz ovog važnog perioda njegove lične istorije, ali i istorije umetnosti celokupnog XX veka.
Kustosi izložbe su se očigledno potrudili da veza Kristijana Diora, njegovih umetničkih afiniteta i njegovih kreacija postane očigledna.
Putovanjem kroz izložbu otkrivaju se direktne reference na slike i skulpture, kao i na sve što čini umetnost življenja: tapete, tkanine, keramiku. Pored očiglednog afiniteta za najnovija, najdrskija, najbeskopmpromisnija ostvarenja iz sveta koji ga je okruživao, Dior je veoma očigledno voleo i antikvitete i dekorativne umetničke objekte, bio je kolekcionar umetnosti iz perioda Art Nouveau, bio je zanesen XVIII vekom. Kako bismo to jednostavnije objasnili nego – eklektično!
Kada se to spoji sa njegovim osnovnim zanimanjem, a to je modni ilustrator, i ambicijom da uspe u svetu visoke mode, nije ni čudo što je njegova bliskost umetnosti ono što je ostavilo upečatljiv trag u njegovom stvaralačkom identitetu. Kao ljubitelj umetnosti koji je obožavao muzeje, Dior je ostao omiljeni predmet proučavanja modnih znalaca koji se bave genezom specifičnog izgleda njegovih ostvarenja i veza koje je stvorio između visoke mode i svih oblika umetnosti.
Izložba o stvaranju snova, predstavlja izbor od preko 300 haljina dizajniranih od 1947. godine do današnjeg dana, a sve ih povezuje jedna zajednička narativna nit u koju su kostosi uneli emocije, ljudske priče, afinitete, inspiraciju, kreacije i nasleđe.
Osim haljina tu je i širok spektar izloženih tkanina i modnih fotografija, stotine dokumenata, uključujući ilustracije, skice, dokumentarne fotografije, pisma i zabeleške, kao i reklame, modne aksesoare, šešire, nakit, torbe, cipele i bočice parfema.
Univerzum koji su stvorili Kristijan Dior i šest umetničkih direktora koji su ga nasledili i koji su izgradili ime i uticaj koji predstavljaju samo otelovljenje visoke mode u Francuskoj i širom sveta, adekvatno je predstavljen na ovoj impoznatnoj izložbi. Predstavljeni su i svi oni koji su doprineli svojim umetničkim senzibilitetom da bi se formulisao stil i vokabular koji su sada poznati kao kuća Dior! U Diorovim umetničkim istraživanjima učestvovali su i Frédéric Castet, zadužen za dizajn krzna, Serge Lutens, Tyen i Peter Philips, kao i François Demachy, tvorac parfema.
Izložba je svakako put kroz vreme. Od 1947. do 2017. godine svet je doživeo nebrojene transformacije. Dior je sam bio pokretač i inovator u svetu mode, uvođenjem svoje estetike i pokretanjem zlatnog doba mode.
Mnogo toga se u međuvremenu promenilo, ali energija koja pokreće brend Dior i njegovo nasleđe su očuvani. Zanimljivo je da je zapravo Dior bio na čelu ove poznate modne kuće samo 10 od ukupno 70 godina njenog postojanja koje se upravo obeležavaju izložbom Stvaranje snova. Od 1957. godine modnu kuću Dior je vodilo 6 različitih dizajnera i svakom od njih je posvećena po jedna posebna galerija u okviru ove izložbe u pokušaju da se analizira kako su i koliko njihove kreacije ostale verne Diorovoj viziji visoke mode. Ovi dizajneri se svakako međusobno razlikuju po pristupu, pa je mladi Yves Saint Laurent pokazivao izrazitu smelost u odnosu na racionalniji pristup Marca Bohana. Tome je sledio živopisni dolazak Gianfranco Ferréa, a onda još dramatičnija era modnog panka sa John Gallianom. Odmah zatim dolazi minimalistički obrt sa Raf Simonsom i, na kraju feministička vizija mode koju donosi Maria Grazia Chiuri. I ko zna kuda dalje!
Većina predstavljenih objekata na ovoj izložbi pripadaju kolekciji Dior Héritage i nikada ranije nisu bili viđeni u Parizu.
